Da li želimo čistiju Jermu?

Sistem upravljanja otpadom kao ključ očuvanja prirode

Udruženje građana Jerma sprovodi projekat „Doprinos uspostavljanju sistema odgovornog upravljanja otpadom u SRP Jerma“, uz podršku EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji sa partnerima. Cilj projekta je unapređenje stanja životne sredine i uspostavljanje održivih praksi upravljanja otpadom u skladu sa standardima Evropske unije, kroz aktivno uključivanje građana i institucija.

Područje Specijalni rezervat prirode Jerma suočava se sa dugogodišnjim problemom divljih deponija. Terenska istraživanja sprovedena na teritoriji tri opštine – Pirot, Dimitrovgrad i Babušnica – ukazuju na složen i sistemski problem koji je u poslednjih nekoliko godina dodatno eskalirao.

Zašto je problem eskalirao?

Uzroci trenutnog stanja su višestruki i međusobno povezani:

●     Nedovoljno razvijena putna infrastruktura, zbog čega komunalne službe često ne ulaze u pojedina sela

●     Zastarela i nedovoljna oprema komunalnih preduzeća

●     Velika udaljenost sela od matičnih opština i regionalne deponije u Pirotu

●     Smanjenje broja stanovnika, koje se koristi kao argument protiv ekonomične organizacije sistema

●     Udaljenost kontejnera od domaćinstava

●     Nesavesno odlaganje građevinskog otpada, nameštaja i elektronskog otpada

●     Nedovoljan terenski nadzor i slaba prisutnost inspekcija

Iako odgovornost delimo svi kao društvo, ostaje ključno pitanje: Ko snosi odgovornost za posledice koje trpe i lokalno stanovništvo i biodiverzitet ovog zaštićenog područja?

Šta je propisano, a šta se (ne) sprovodi?

Uredba Vlade Republike Srbije iz 2019. godine jasno definiše obaveze:

●     Zabranjeno je odlaganje otpada i formiranje deponija u svim režimima zaštite

●    

●     Predviđeno je unapređenje komunalne infrastrukture

●    

●     Nalaže se sanacija svih degradiranih lokacija

●    

●     Obavezno je uklanjanje divljih deponija

Dodatno, Predlog Plana upravljanja za period 2025–2034. konstatuje:

●     Ne postoji jedinstven sistem upravljanja otpadom

●     Ruralna područja su uglavnom isključena iz organizovanog sakupljanja

●     Otpad se često odlaže na privremena smetlišta

●     Postoji direktna opasnost po zdravlje ljudi i prirodu

Uprkos jasnim propisima, stanje na terenu pokazuje značajan raskorak između normi i prakse.

Realnost na terenu

Podaci prikupljeni od komunalnih službi pokazuju zabrinjavajuću sliku:

●     Osam sela sa oko 250 stanovnika nema kontejnere niti pristup organizovanom odvozu otpada

●     U selu Zvonce, dva kontejnera opslužuju četiri sela i oko 150 ljudi u radijusu od 10 km

●     Komunalno preduzeće u Dimitrovgradu raspolaže jednim starim kamionom, koji često nije u funkciji

Ovakvi uslovi praktično onemogućavaju adekvatno upravljanje otpadom, a problem se dodatno komplikuje složenom organizacijom – čak osam različitih aktera učestvuje u procesu (tri komunalna preduzeća, tri opštine, regionalna deponija i upravljač).

Kako sistem trenutno funkcioniše?

U praksi, svaka opština organizuje sopstveno prikupljanje otpada:

●     Tri kamiona kreću iz tri različita centra

●     Obilaze sela u rezervatu

●     Zatim odlaze do regionalne deponije u Pirotu

●     Nakon toga se vraćaju u svoje opštine

Na primer, jedna ovakva ruta može iznositi i do 110 km, što dodatno opterećuje već ograničene resurse.

Predlog rešenja

Da bi se problem rešio, neophodan je sistemski i koordinisan pristup. Predloženi modeli uključuju:

●     Uspostavljanje jedinstvene službe za sakupljanje otpada iz Pirota koja bi pokrivala ceo rezervat

●     Formiranje reciklažnih dvorišta u skladu sa važećim propisima

●     Subvencionisanje troškova odvoza otpada iz budžeta za zaštitu životne sredine

Ključni preduslovi za uspeh:

●     Posmatranje rezervata kao jedinstvene celine

●     Uvažavanje značaja zaštite prirode, bez obzira na ekonomsku računicu

●     Razumevanje važnosti očuvanja vodnih resursa i biodiverziteta

●     Usklađivanje sa planskim dokumentima koji se odnose na zaštitu područja

●     Poziv na zajedničko delovanje

Udruženje građana Jerma će u narednom periodu raditi na:

●     uključivanju svih relevantnih aktera

●     izradi nacrta sveobuhvatnog plana upravljanja otpadom

●     sprovođenju kampanje podizanja svesti

Pozivamo sve zainteresovane građane, institucije i organizacije da se uključe, daju svoje predloge i učestvuju u predstojećim sastancima tokom aprila.

Očuvanje prirode nije samo obaveza – to je zajednička odgovornost.

„Ovaj materijal objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovorno je isključivo Udruženje građana Jerma i ona ne odražava nužno stavove Evropske unije.“

Projekat se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.